Dark Капруш - црн леб - комбинација

Пред некој ден, т.е. вечер, некаде околу 8 часот, ме пуштија од дома да купам леб. Ми порачаја обавезно црн да бил затоа што моите се големи приврзаници на здрава храна (или обоена :) во овој случај). И си тргнав јас да го купам тој лебот во најблиското продавниче, ама тамо да ти немало црн, па отидов во другото продавниче - па исто. И што да правам, продолжив понатаму по мојата населба (Карпуш 4) да си го "барам лебот".

После неколку покушаи во разни продавничиња без успех, решив да одам до тинекс во Карпуш 3 зошто од поверливи извори (еден газда од продавничињата попатни) ми кажа дека таму секогаш имало. Добро, си реков, нема проблем, ке прошетам малце.

Но, некаде при средината на моето патешествие низ Карпуш 4 увидов дека ниедна улична светилка (од средина на Карпуш 4, па до крајот на Карпуш 4, кај што застануваат последна 19ка и 15ка) не свети. Мркли мрак. Почна да ме фаќа страв дека нешто се случува, ама веднаш после таа мисла си поврзав со нашите електро компании и претпоставив дека немаат платено струја нашиве Карпуш 4 застапници во власта, па си продолжив понатаму посмирен (и самоубеден сум во скоро централна градска територија каде има народ и секако полиција ).

За да скратам малце од патот и да не одам по Партизанска по тротоар, и зошто сум си голем јунак и "покровител" за движење по темница, продолжив по едно уличе што ги поврзува Карпуш 4 и Карпуш 3 (кај салата Партизан). И тамо - мркли мрак што да ви кажам.

Кога, од од позади мене(случајно погледнав наназада кој ме прати) се затрча едно суштество ниско колку мојата половина, со големи раменици и цигаре во едната рака и нешто како нож во другата(висок сум иначе околу 180 цм) . Почна да вика:
- "Стој бе, не бегај, ке кољам".

Ај, си реков, да му помогнам да не се мачи суштествово да трча зашто ми изгледаше како мачене и збифтање отколку на трчање - застанав. Кога се доближи до мене видов дека е црно човече - циганче, и видов дека вистина имаше некој бодлец во едната рака, се подуплашив малце(не многу зошто сум "голем јунак") и го прашав што сака. Суштеството ми рече дека сака да му ги дадам парите, и зошто сум пацифистички настоен и антиекцес тип - го прашав колку пари сака. Ми рече да му дадам 20 денари и ќе ме пуштел да си одам. Добро, си реков - ефтино, бркнав в џеб и му дадов 50 денари. Му светнаја очињата. Дури и фала ми рече, ми рече и дека кога ке сум поминувал повторно оттука ке ме штител од други.

Хм, "зарем има и други" - го прашав.
- "Да бе" - рече, "Ние овде оператираме" (мислеше на оперираме ваљда).
- "А не се плашите од полиција?" - му реков,
- "Не бе, ние сме мафија!, тие бегаат од нас" - ми одговори.
- "Добро" - си реков во мене, браво за градов и градската управа што му дозволиле на ваков тип на пари печалници да рекетираат граѓани што купуваат леб.

Го поздравив суштеството и си продолжив по патот (по уличето), кога малце подоле пред да излезам од уличето ме пресретна човек - циган висок колку мене и ме праша "дали сум му дал на брат му парите". Еeee веќе почна страв да ме фаќа.
- "Да!" - реков.

Човекот ме поттурна и ми рече да почекам, извади мобилен, се јави нагде (ваљда на брат му ), направи муабет на цигански, после разговорот се насмеа и ми рече дека сум слободен.

Слободен, ебатте слободата, двајца цигани во рок од 5 минути, без никаков стам, страв или што и да е, и то "оператиравци" на територија меѓу Карпуши ме застануваат и еден ми зема пари, друг ме контролира. А си тргнав само ЦРН леб да си купам, ебате среќата.

Продолжив по патот, си го купив лебот и си се вратив дома по Партизанска (каде е светло до негде, пу пу).

Ми дојде недоумица(откога се свестив што ми се случило) како да постапам:

1. Дали да го пријавам случајот во полиција (зарем за 50 денари - ќе ми се насмеат и толку!!!)
2. Да го тужам градот зошто остава мрак улици навечер па да зеам милјонче или повеќе, исто како во Америките што земаат за глупости (убава идеја ама незнам дали ке ја бива кај нас),
3. Да си купам пиштол (во време кога модерно е депиштолизација - нема да сум модерен) и
4. Да го обновам моето знаење во карате(имам црвен појас во карате :) во трето оделение - има поминато едно 25 години од тогаш), па да си се бранам со ризик да подзагинам.

Ништо, си реков, ќе напишам блог па нека ми одговорат моите читачи со коменатари. Можда ќе дадете идеја за следен ваков случај, зошто циганите се валда сеуште тука, а јас кружам отсега па натаму одоколу зошто таму "не сум баш слободен, во нашава слободна држава".

Technorati Tags: , , , , , , , , , , , ,

Tags created with Ukion Tag Generator


Ви се свиѓат постов? Ак ви се свиѓат оставете коментари или пријавете се за редовни читачи на Охридскион и ние ќе ви ги праќаме најновите постови дирекно во вашиот Фид Ридер или на емаил. Ајт.

Comments :

7 коментари to “Dark Капруш - црн леб - комбинација”
Ukion рече...
on 

ako 180 shon ne go shutna prviot dzuptin - toj niskiot, da mu dojt umot malce? aa?
Pa da si se vratis nazada i da ojsh po partizanska zsh i jas od tamu ne pominvam navecer, nikakvo e.

Ukion рече...
on 

PS, ko ne si naprajl nisto dosega, otsega kruzzi.
A za drugpat so policijata pod 1 ne ti e losa ideja, sigurno nesho ke napraet, a za pistolj na ti e godini kolku sho izbrojav kasno e,
Drzava da tuzush mozish samo za dupki po pratot ko ke ti se sjebit kola (imase eden takov slucaj i izgubi),
a karate - kasno ti e brat, odi na joging poarno :)

Pozdrav

Анонимен рече...
on 

Crn humor :)
I jas ziveam vo toj del i ke vnimavam vo idnina kade se dvizam.

Анонимен рече...
on 

Тоа се случува и кај мене во Автомкоманда. Мафија се нема што.

Арангел Ангов / Arangel Angov рече...
on 

Хахахах.. оф леле... :))

Анонимен рече...
on 

Не е добро ова што пишувате за циганите, не се сите такви.

Ukion рече...
on 

Мислам дека не е напишан постот стриктно за циганите туку за сите друмски разбојници без разлика на расата полот и верата.
Знаеме дека не се сите такви, тоа се подразбира.

Поздрав и се најдобро.

Објави коментар

 

Последно од Охридскион

Последни коментари